ON JE NAJVAŽNIJI

Print Friendly, PDF & Email

Završavao je zadnji sat škole. Jesenske boje počele su kititi okoliš. Sunce se još nije dalo. Sve je to zato na čovjeka djelovalo ugodno, smirujuće, oku milo.

Mate i Jeronim bili su stari prijatelji. Pošli su zajedno u prvi razred i još se drže skupa. Osobito su voljeli šaliti se međusobno ili s drugima. Nije važno, važno je samo da je opušteno.

Stali su ispred škole. Autobus je polako dolazio. Odjedanput Jeronim reče:

»Hajdemo mi danas pješke. Pusti ovo staro drndalo. Vidiš kako je vani lijepo.«

Mate ga je samo pogledao. A pogledao je i nebo te oko sebe. Stvarno je lijepo. Idemo.

Opširnije...

MANI SE TI TOGA

Print Friendly, PDF & Email

Anita je žurila putem. Rekla je Maji da će doći na vrijeme. Red je, prijateljice su. Ne samo ponekada, nego uvijek. Posebno se to treba vidjeti sada. Maju je nešto stisklo u grlu, liječnik joj propisao neke lijekove i rekao joj da još određeno vrijeme ne smije vani. A sunce tako grije. Baš je taj liječnik... Ipak, kako da on postupi drukčije? To je put k ozdravljenju.

Umovala je ona tako i ni sama ne zna kako se odjedanput nađe na ledini. Samo je upamtila režanje i Šarkov rep. Očito je nešto ganjao. Bila je ljuća na njega nego ikada prije. Pa mogao ju je zaobići, a ne ovako! Pogledala je prema desnoj ruci. Naravno, torte nigdje. Tu je bio samo još onaj njezin držač. Sjela je. Što će sada? Vidjela je tortu nekoliko koraka od sebe zalijepljenu za zemlju. Trebalo je samo još koju stotinu metara i sve bi bilo u redu.

Opširnije...

UZ ŠALICU MLIJEKA

Print Friendly, PDF & Email

»De brže pij to mliko. Autobus će uskoro.«

»Što ima veze ako ga propustim. Ta ti ćeš me odvesti do škole.«

»Da ne bi. Ne ću ja poticat tvoju linost. Misli malo sam o sebi i svojim zadatcima.«

Miljenko je preko oka pogledao dida. Pa što ga ne bi odbacio do škole, ako taj blaženi autobus prođe mimo kuće bez njega. Mogli su bliže staviti autobusnu postaju, mogli su uvesti više autobusa, mogli su... Ma... Znao je da razmišlja o glupostima. A njemu je samo dosadno otići u školu, nešto je pospan jer je previše buljio u onaj mobitel. Ljutio se pomalo i na samoga sebe.

»Nego dide, jesi li ti ikada gurao trajekt.«

»Što jesam li gurao?«

»Trajekt. Zar ne čuješ ko baba?«

Opširnije...

LUPI

Print Friendly, PDF & Email

Nije vani padao snijeg, toga u Hercegovini malo ima, ali je bilo tako hladno. Sunce grije, misliš da se može hodati u kratkim rukavima, a ono ti uši otpadaju od leda. Brrr.

Sjedili su u toploj sobi i razgovarali. Računalo im već bilo dosadilo, bolje se odmoriti od svega toga. A i nije nešto čemu, govorili su. Već su oni to davno shvatili i baš ih sada briga za sve.

»Jesi li kupio dres«, upita Draško.

»Za što?«

»Čuj za što. Igraš mali nogomet i kao čudiš se. Ajde, ne pravi se važan. Čuo sam da su drugi kupili.«

»Aha. Pa jesam nešto.«

»Opet ti zanovijetaš. Ne moreš kupit nešto dresa, moreš ga samo kupit cila ili gotovo.«

Opširnije...

Osobno