Print Friendly, PDF & Email

»Jesi li čuo?«

»Što?«

»Ponesi mandarinki, gluvo jedan!«

Dovikivali su se tako Stanko i Ante, braća. Jedan je bio kući, drugi krenuo u prodavaonicu nešto kupiti. Tko zna zbog čega nisu to učinili preko mobitela. Valjda im ovako bilo lakše. Međutim, umiješa se i treći glas.

»Daću ja vami mandarinku. Mater tako zovite, ne mene. Ona vas je učila takoj pameti.«

Njih su dvojica odmah zašutjela. Ne samo zbog toga što su znali da se sa susjedom Marom ne treba šaliti, nego i zbog toga što nisu ništa razumjeli. Kakve veze imaju mandarine i Mara? Jest da je Stanko radije rabio naziv mandarinka nego mandarina, ali nije mislio nikoga vrijeđati. I sad se ova susjeda javlja. Svašta.

»Stanko, ulazi u kuću. Dat ću ti ja koga ćeš ti vriđat. A i ti Mare, snizi malo pisak. Ko zna di su to dica pokupila, nisu od mene.«

Stanko nije znao bi li se smijao ili branio. Ušao je polako u kuću da majci objasni kako stoje stvari.

»Znaš...«

»Ništa ti ne znaš. Sto sam ti puta rekla da Maru ne diraš. Ali tebi se ne da mirovat.«

»Pojma nemam...«

»Naravno da nemaš pojma kad me ne slušaš. Triba se lipo ponašat u životu, a ne tako«, već se polako počela smirivati Stankova majka.

»Ali ja nju nisam vriđa, ona je prva počela. Samo sam vika Anti da ponese mandarinki i ništa više.«

»Otkad se mandarine zovu mandarinke. Mandarine su mandarine, a mandarinka je... susida Mara«, procijedi majka.

Sad se on stao čuditi. Zašto bi Mara bila mandarinka?

»A što ja znam. Neko je tako prozva i sad nevolje s njom. Najbolje se u to ne miješat. Neka svak živi kako oće i neka ga zovu kako god oće. Samo mi moramo biti u redu. Jesi li razumio?«

A što bi drugo, Stanko je kimnuo glavom. Uskoro se vratio i Ante. Nosio je baš lijepih mandarina. Majka je zaustila da nešto kaže, ali se zaustavila. Istina je, nije mu rekla da kupi tih mandarina, međutim kad je već pošlo kako je pošlo neka im bude. Trebaju djeca vitamina, nije da im brani. Krivo joj je samo da se tako sve odigralo sa susjedom Marom. Što se može, nesporazumi su uvijek mogući u životu.

»Kud ćeš ti s tim mandarinkama, mandarinama«, upita majka brzo se ispravljajući.

Stanko se nasmija. Smijeh uhvati i nju pa Antu. Uto se na vratima pojavi otac Mate. Ništa mu nije bilo jasno. Što je njima danas? On po cijeli dan teško radi, a oni se tu smiju. Rekli su mu isprekidano da će mu sve poslije objasniti.

Stanko je uzeo vrećicu, ubacio nešto mandarina u nju i pošao van.

»Odoh se ispričati. Nije bilo namjerno.«

Majka ga je zahvalno gledala. Shvatio je, znači, već neke stvari.

Ubrzo se vratio. Namignuo je svima. Očito je sve opet u redu. Hvala Bogu. Ta tko je vidio da se u božićno vrijeme ne pomiri s onim s kim nisi u miru?

Miljenko Stojić

Cvrčak, VII., 32, Čitluk, studeni-prosinac, 2017., str. 18.

Osobno