Print Friendly, PDF & Email

Sjedio je Šiljo ovaj put sam s majkom. Čekao je na polazak u školu. I neprestano se pomalo tresao.

»Što je s tobom? Da nisi bolestan?!«

»Ma, nisam. Samo mi je malo hladno. Ono naše grijanje, onaj radijator, ne radi najbolje. Kad upalite grijanje, on grije, kad ga ne upalite, ja mu ništa ne mogu.«

Majka se nasmijala. Pametan ovaj njezin dečko. Već se naučio boriti za svoje ciljeve. Morat će nešto smisliti za tu temperaturu u njegovoj sobi. Istina, grijanje ne može raditi cijeli dan, preskupo bi to bilo, ali... Pogladila ga je po kosi.

»Bit će nešto, ne boj se.«

»A što«, brzetao je Šiljo.

»Riješit ćemo nešto glede toga što si spominjao, nisam rekla da ću ti kupiti čokoladu.«

Najprije se mislio naljutiti što ga ona tako zeza, ali mu onda pade na pamet da to ne samo što nije lijepo, nego ni korisno. Zna on mamu, ona se uvijek drži svoje riječi.

Prošlo je nekoliko dana. Šiljo je bio pomalo na iglicama, ali je šutio kao i njegova mama Ruža. I onda jednoga tmurnoga zimskoga dana dođe poštar i donese neki paket. Šiljo je razmišljao tko bi to njima mogao nešto takvo poslati. Da nisu rođaci iz Njemačke, moglo bi unutra biti zanimljivih stvari. Baš je bio radoznao.

»Što radoznalo buljiš u taj paket, otvori ga«, zaskoči ga majka.

Malo se smeo, ali uspješno dovrši što je trebao. Pred njim je bilo nešto nalik na grijalicu, što li, ali nekako malo, čak i za njegove dječje ruke. Nije znao što bi s tim.

»Opet si smeten. Vidiš li da se može utaknuti u struju. Napravi to.«

Poslušao je. Nije se ništa dogodilo.

»Pa vidiš li prekidač sa strane? Uključi ga, što čekaš?«

Napravio je sve bez riječi. Imao je pravo. Bila je to grijalica i odmah je počela obavljati svoj posao. Primakao se bliže. Jest mala, ali se ne da. Grije k'o luda.

Okrenuo se k majci. Poljubio ju je, stvarno ga je poslušala. Oprostio joj je za one trenutke kada ga je ljutila, zapovijedala mu ovo i ono, a njemu se to baš nije dalo.

»Nego, moraš biti oprezan s ovim malim čudom. Najprije mu ne smiješ zatvoriti dovod zraka. Pogledaj, evo ovdje ventilatora. Grijalica pomoću njega uzima zrak, propušta ga preko ove zagrijane žice i u okolinu tako šalje toplinu. Jednostavno, netko se sjetio da to napravi.«

Gutao je Šiljo ove tehničke podatke. Stvarno zanimljivo. Pohvalit će se tati kad dođe, ako mu mama prije toga ne rekne. Reći će joj da to ne čini, može i on to, već je velik.

»I još nešto zapamti. Nikada ne približuj ruke ovdje. Opeći ćeš se, pa ću ja onda imati nevolje zbog tebe. Grijalica će te lijepo grijati budeš li se prema njoj lijepo odnosio. Jasno!«

»Jasno«, pozdravio je kao vojnik. Majka se nasmijala. Nije pogriješila što mu je ovo kupila. Jest malo skupo, samo...

»I nemoj je paliti kad ti nije potrebno. Uvijek kad je upaljena guta novce, to jest...«, malo se sada ona smela.

»Jasno«, opet je pozdravio vojnički Šiljo pa su oboje prasnuli u dugi, opuštajući smijeh. A na vratima je stajao otac i čudio se čemu se tako slatko smiju.

Miljenko Stojić

Cvrčak, VIII., 33, Čitluk, siječanj-veljača, 2018., str. 18.

Osobno