DE TI MENI RECI...

Print Friendly, PDF & Email

Vozili se njih dvojica Hercegovinom, koja se nekada zvala Humskom zemljom, ali pustimo to sada. Uživali su u krajoliku. Jest da je malo siv u veljači, međutim tako je bio obasjan suncem da je bilo milina. I sve bi bilo predivno da nisu iznenada morali zakočiti. Djed Josip je s obje noge upro u pod vozila koliko je mogao. Hvala Bogu zaustavili su se na vrijeme. Ispred njih je prolazila očito skupina djece. To se moglo razaznati samo po njihovoj visini, iako ima i odraslih malih, jer su neuobičajeno bili obučeni i namazani po licu. Mihovil je zinuo od čuda i zapiljio se u njih. Djed ga je kucnuo po ramenu pa je došao k sebi.

»Tko su ovi«, upita još izvan sebe.

Opširnije...

MIRIS MAHOVINE

Print Friendly, PDF & Email

Sjedio je Petar na zidu i slušao dernjavu malog Jozana, tako su ga zvali. Naćulio je uši i saznao da ne želi s bakom u branje mahovine. »A budale čovika«, pomisli u sebi i odmah se pokaja. Ne valja tako govorit drugome. Javi se baki kao dragovoljac i Jozanova muka prestade. Čak se kiselo i nasmiješio, kao, eto, pobijedio je.

Petar je dobro znao kamo ide. U onu njihovu šumicu gdje se tako ugodno može nadisati svježeg zraka i, naravno, nakupiti prelijepe mahovine za ovogodišnje jaslice. Nije, naime, očaravajuće kad ona miriše na trulež. Brrr.

Opširnije...

Osobno